Sanja Oraščanin: “Jedina kap je naša sopstvena odluka”

Neki ljudi te osvoje na prvi susret, na jedan pogled ili osmijeh. Sanjin i moj susret bio je sad već prije dosta godina… Svaki izlazak je bio ludački i pozitivan. Ne zato što Sanju poznajem dugo i što mi je neizmjerno draga, već zato što želim, da osobu kao što je ona, jednu jaku i super ženu, upoznate i vi. Želim da vidite energiju koja uvijek kaže da se može, koja ruši prepreke, bez obzira kakve one bile, a koja je opet samo jedna žena, ali uvijek nosi očaravajući osmijeh na licu.  Razgovor smo odlagale jako dugo, ali znam da je baš sad pravi trenutak da vidite šta mi je Sanja sve rekla. Ja sam uživala, sigurna sam da ćete i vi.

Sanja, mlada si, uspješna i nezavisna žena. Kako je tekao tvoj razvojni put?

Hvala ti na tom mlada, hahah. Uh (čitaj: uzdah). Moram da ti priznam da ovo što sam danas, sve što sam uradila, šta sam postala i ko sam ja zapravo, iskreno, nije bilo lako. Mada, i dalje smatram da sam tek na početku svog razvoja. Jer, nekako kada nešto jako osjetiš da je za tebe ili čak i da nešto nije za tebe, onda se u nama probudi neka vampirska želja i lavovska glad. Uradiš sve šta je potrebno da to nešto dobiješ ili postigneš. Ono što sam naučila jeste da je bilo mnogo uspona i padova i da sam kroz vrijeme počela da uživam u tim testovima i procesima života, jer konačno, zbog svega toga, danas sam ovakva kakva jesam, više zahvalna, uživam u životu svaki dan, zapravo, svaki dan mi je jedan mali život. Uživam u sitnicama, dajem ljubav više, grlim više. Jednostavno, svjesnija sam svake osobe, dana, situacije, svega.

Znamo da si postigla velike rezultate u timu Herbalife. Koja je priča vezana za njih?

U svakom poslovanju je bitno, bar za mene, da imamo jak razlog zašto, da volimo ono što radimo i da uživamo. Ono što mi je zanimljivo ovdje, jeste taj rad sa ljudima, to što svakodnevno nešto novo učim kroz tuđe situacije, živote, primjere. Naučila sam da više slušam ljude, da apsolutno nije bitno šta su moji lični ciljevi, već ciljevi ljudi koji mi dođu i zatraže pomoć. Shvatila sam da pomažući njima da se osjećaju bolje i da ispune te svoje ciljeve (fizičke ili poslovne), zapravo se i moji ciljevi i više nego ostvaruju i zato, zaista uživam u cijeloj toj priči razvoja, učenja, zahvalnosti, prijateljstva i međusobnoj ljubavi i motivaciji. Mnogo zajedno provodimo vrijeme putujemo, imamo priliku da se upoznamo, da budemo tu jedni za druge. Ova priča mi je dala mnogo prijatelja in a tome sam mnogo zahvalna. Za mene, ovo nije posao, ovo je način života već uveliko.

Foto: privatna arhiva

Kakav je osjećaj znati da ste nekoga usrećili, pomogli mu da kvalitetnije i srećnije počne živjeti, ispuni svoje snove?

Taj osjećaj nema cijenu. Ali bukvalno. Nema tih para koje mogu platiti taj moj osjećaj prije spavanja kada znate da ste nekome zaista pomogli da bude bolja osoba. Kada vas osoba nazove ili kaže: “Hvala ti što si mi promijenila život”. U početku me je to sve plašilo, kao i većina, nisam vjerovala da mi se to dešava, ali sam prihvatila taj tako dobar osjećaj zahvalnosti, brige i ljubavi koju dobijam od drugih. Složićeš se da danas, malo ko daje komplimente, dijeli lijepu riječ, smije se, želi drugome dobro? E pa, radeći s ljudima, naučila sam da je to normalna stvar i zbog toga sam jako zahvalna, jer sve je to boomerang efekat. Kako daš, tako ti se i vrati. A u svemu je, prvo moraš da daš (energiju, vrijeme, pažnju, znanje…), da bi ti se vratile stvari, a često dobijete i više od onoga što ste vi uložili. Ja vjerujem da je svaka osoba dobra osoba, samo to nije imala priliku izbaciti iz sebe i zato svakoj osobi treba dati šansu da se pronađe i bude svoja.

Zašto se danas dosta ljudi bori sa gojaznošću?

Mislim da je najveći problem u sistemu, u užurbanom životu koji je danas prisutan. Svako danas žuri, roditelji žure da bi radili, zaradili, dešava se lična zapostavljenost, a onda samim tim i prema djeci. Ljudi trče zbog novca i onda se sve i vrti oko novca. Danas je dostupnost svakakve loše ishrane, ali i manjak informacija o ishrani, jer se zbog novca i silnog marketinga nažalost plasiraju pogrešne stvari ljudima. Na televizijama nema nikakvih emisija koje nas mogu edukovati u polju ishrane, sve je marketing. Čak ni u školama, ni na fakultetima nema predmeta o ishrani ili gojaznosti.. Pazi ovo, npr. udjete u supermarket i prvo što vam je pred očima jesu slatkiši i nezdrave grickalice, a mi naravno, idemo u kupovinu sa “očima” koje su uvijek “gladne”. Sve je to marketing. Na kasama gdje čekamo na red su opet slatkiši ili sokovi ili raznorazne akcije 2+2, gratis i sl… Sve loše je, nažalost, jako dostupno, zbog novca, zbog marketinga.

Nisu svi ljudi odmah spremni na promjene. Pojedini su i zatvoreni. Koja je to kap koja prelije čašu pa neko shvati da ne može sam i da mu treba pomoć? Kako se pokrenuti?

Jedina kap je naša sopstvena odluka. Kada god pričam sa novom osobom, pokušavam da se vratim na neki moj početak, kako sam ja tada razmišljala kad je neko uvidio kod mene da moram promijeniti neke stvari. Moramo imati otvorene karte, moramo znati da je zaista sve do nas. Kada tražimo momka, ne tražimo ga zato što je neko rekao da je on lijep i zgodan, već ga tražimo jer nam “stomak” kaže da je on super “macan” za vas. Znači, mi donosimo svaku odluku, pa i tu kada pričamo o promjenama u ishrani ili treninzima. Ja znam da imam sav alat i znanje i podršku za svaku osobu i duboko vjerujem da svakom mogu pomoći, ali to sve pada u vodu, ako ta osoba nije spremna da nešto mijenja u svom životu. Jer, konačno, na silu ništa, ali baš ništa ne ide.

Foto: privatna arhiva

Zbog čega je ljudima često fokus na negativnim stvarima?

Rekla bih, opet zbog nametnutog sistema. Ali, moram da priznam da je ljudima u krvi da kukaju, da se učaure i da nemaju muda da izađu iz zone konfora. Sve je stvar odluke, da li ćemo preusmjeriti misli na pozitivno ili na negativno. Npr. Juče situacija kada sam sa svojim curama iz tima se vozila u drugi grad i, idemo tako cestom, a s lijeve strane sunce prži, skoro nema oblaka, dok s desne strane naoblačilo se i zacrnilo sve, a mi idemo putem po sredini. I tako razgovaramo. Vidi. U životu je uvijek tako, ti ideš svojim pravcem i imaš samo dvije odluke u životu, da budeš pozitivan i da tako gledaš na sve u životu ili da budeš negativan.. Nema trećeg.

Ja živim u istoj državi, u istom sistemu, kao mnogi što ovo čitaju, ali sam odlučila zbog sebe da budem drugačija. Prije bih rekla, da budem svoja i da radim sve šta je potrebno za moj dobar osjećaj, za osmijeh i istinsku sreću. Da li je to drugačije? Da li je to nenormalno. Hm.. Jer, ako sam ja dobra i sretna i nasmijana i moja djeca će biti. Moja odluka je i da ne gledam te sve negativne stvari, televiziju, ne čitam novine. Već jako dugo ništa od toga, jer smo bombardovani mišljenjima, a najmanje činjenicama. Ja ne želim da živim na mišljenjima, jer ona mi ne plaćaju račune. Često sam neupućena u dešavanja, kažu mi, pa kako ne znaš Sanja da se desilo, to i to… Zaista ne znam.. jer to ne mijenja stanje mog života na bolje. Fokusirana sam samo na ono što je bolje, što je konstruktivno i pozitivno.

Ko te prati na društvenim mrežama može da vidi jedan veliki izvor pozitivnih stavova, motivacije, emocija… Da li je danas teško biti baš uvijek na pozitivnoj vibraciji? Kako se boriš sa tim?

Hvala ti. Naravno da ne možemo svaki dan da budemo na pozitivnim vibracijama. Ljudi smo. Svi mi imamo svoje uspone i padove, one izvore koji nas iscrpljuju, ali i one koje nas pune dobrom energijom. Moram da priznam, na dobrom osjećaju se jako i radi. Nema sve za ništa. Ne prepušta se. Ne podrazumijeva se ništa. Prvo moramo da spoznamo sebe da bi radili stvari i sitnice zbog sebe koje će nam podizati sistem pozitivnih vibracija svaki dan. Meni pomažu meditacije, što sam naučila da pišem lične i timske ciljeve koji me guraju naprijed i da svaki dan budem bolja osoba. Volim ljude, volim samo par kafana u gradu, volim često i svoj mir, gdje razmišljam, kreiram, vizualiziram. Obožavam muziku i ples i svaki dan mi jutro počinje sa nekom dobrom misli i još boljom muzikom.

Kada pričamo o društvenim mrežama, istina je da me mnogo ljudi prati, lajkuje (to je kao IN), šalje povratne riječi podrške, motivacije i sl. Lijepo je kada nekoga sretnete na ulici, pa se onda izgrlite, a ta osoba kao da vas već dugo i poznaje, to je sve slatko, haha. Tamo sam ja, tamo je veliki dio mog života, mojih stavova, uvjerenja, neke moje navike, ljudi koje volim, sa kim provodim vrijeme, planiram budućnost, porodica. Ima mnogo toga što i ljubomorno čuvam od javnosti, što ne zna svako. Mnogi misle da o mom životu mnogo znaju, ali ne, čuvam ja svoj privatni život uvijek. Onaj iskonski. Moj životni stav je da “prljav veš”, tj. sve negativno u našim životima, većina ne mora da zna. Jer, koga briga za vaš problem. Sve je stvar energije. Ako daš dobru energiju, dobra ti se još više i vraća. Ja ne želim loše da dijelim s ljudima, jer ne želim lošu energiju nazad. Za mene je to veoma jednostavno. I zato, kod mene na mojim profilima je većina pozitivnih stvari i uvijek će i biti.

Dugo si se bavila plesom… Da li ta ljubav još uvijek traje?

Uh, da. Opet ide uzdah. J To je moja prva ljubav koja nikada neće da se potisne, zaboravi i nestane. Zahvaljujući plesu, počela sam da budem samostalnija, da ne budem toliko vezana za majku, da budem razmažena, a bila sam jako stidljivo dijete, jer sam imala zdravstvenih problema. Prva putovanja, prvi izazovi, timski duh, sve sam to dobila sa plesom. Ples mi je zaista mnogo dao. Imam cilj, pa sam u skladu sa njim i napravila plan da se aktivno vratim plesu zbog sebe, za svoju dušu. Plešem uvijek, svakodnevno, tako izbacim negativno iz sebe, da ima mjesta da uđe nova i pozitivna energija. Stalno je muzika i ples oko mene. To sam jednostavno ja, a vidim da me u toj ljubavi i moja djeca prate, tako da je onda srce prepuno.

View this post on Instagram

U objektivu @daba365 💎♥ #igrebezgranica 🎢

A post shared by sanjao (@sanjaorascanin) on

Kako postižeš balans između posla i porodičnog života?

Veoma je važno da budemo svoji, da se poznajemo, da znamo šta nam daje dobru, a šta lošu energiju. Ja sam mnogo aktivna osoba, ali isto tako, volim jako svoj mir i da me niko ne dira. U skladu sa tim, poznavajući tako sebe, onda nam je lako da uspostavimo balans između poslovnog i privatnog. Nekada to nije lako, ali je jako moguće. U životu je potrebno da znamo svoje prioritete i u skladu sa njima se riktamo i uživamo. Ako se okrenemo sebi i radimo stvari koje nas ispunjavaju na dnevnom osnovu, onda je lako raditi i bilo koji posao. Balans dolazi iz ličnog zadovoljstva.

Ko u tebi budi snagu, motivacuju za nove rezultate? Šta je to što te inspiriše?

Počela sam više da slušam ljude. Iz razgovora sa ljudima, mnogo učim svaki dan. Često, motivacija za mnoge stvari sam ja sebi sama. U životu sam imala mnogo izazova iz kojih sam uspjela biti mnogo jača i odlučnija i na tome sam jako zahvalna. Često sama sebi odam priznanje i zahvalnost, jer se ponekad pitam kako sam uspjela biti normalna i jaka u određenim situacijama. Mislim da svjesnost i prisutnost u svakoj situaciji, danu, osobi, svemu što radimo, može da nam da motivaciju. Motivacija i inspiracija je svuda oko nas, ako smo mi dovoljno otvoreni da to vidimo.

Otkrij nam neke od planova za naredni period.

Hm.. Ono što mogu da kažem da je moj najveći plan da više nikada ne radim greške koje sam ranije radila. Plan mi je da budem više ustrajna, više poštujem vrijeme i budem konstantnija u odlukama koje donesem. Mislim da sam na jako dobrom putu za to. Plan mi je da za 5 godina ja, moja porodica i moji prijatelji žive sretnije, zdravije i finansijski samostalnije, da rašire svoja krila i žive svoje snove i naravno, da svi budemo bolje osobe. Ja za to imam plan, a pitanje je samo ko je sa mnom?!

Ostavite komentar..